Kakav je realan učinak srpske „ekonomske diplomatije“

Nakon pune četiri godine javnost u Srbiji, a ni poslovne asocijacije i domaći proizvođači i izvoznici, nemaju dovoljno informacija o dosadašnjem učinku “ekonomskih diplomata” koje je Ministarstvo ekonomije u januaru 2010. odabralo i poslalo u svet da stvaranjem novih kontakata podstaknu razvoj nacionalne ekonomije.

U januaru 2010. tadašnje Ministarstvo ekonomije (za vreme ministra Mlađana Dinkića) i vodeći srpski mediji najavili su kako naši novi ekonomski diplomatski misionari “kreću u svet da bi branili privredne interese Srbije”. Iako je standard prosečnog građanina Srbije u rangu 6 najsiromašnijih evropskih zemalja, država je od te godine svakog meseca investirala značajna sredstva za zarade, rezidencijalne i prateće troškove ekonomskih diplomata (28 lica raspoređenih u 25 zemalja sveta).

Da podsetimo, proces selekcije i izbora oko 300 kandidata za ekonomske diplomate odvijao se 6 meseci. Izabrano je ukupno 28 osoba koje su tada raspoređene u sledeće zemlje: Rusija, Nemačka (3 osobe), Italija (2 osobe), Grčka, Kina, Francuska, SAD, Slovenija, V. Britanija, BiH, Hrvatska, BJR Makedonija, Belgija, Kanada, Japan, Ukrajina, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Turska, Slovačka, Austrija, Crna Gora, Švedska i Češka Republika. Profesija odabranih prilikom procesa izbora nije bila presudna. Nije bilo od važnosti da li je, recimo, u glavni grad neke zemlje, sa kojom Srbija ima simboličnu robnu razmenu, otišao provereni i iskusni ekonomista sa znanjem jezika domaćina ili diplomirani androlog sa znanjem engleskog.

Srbija kao jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja ima tri nivoa spoljnih ekonomskih predstavnika, dok najbogatije evropske zemlje imaju maksimalno dva nivoa

Posle izbora „ekonomskih diplomata“ Srbija je u šest evropskih zemalja utrostručila nivo svog ekonomskog predstavljanja, jer su u Nemačkoj (Frankfurt), Austriji (Beč), Rusiji (Moskva), Francuskoj (Pariz), Italiji (Milano) i Belgiji (Brisel) već postojala predstavništva Privredne komore Srbije, a u svim ovim zemljama postoje i ekonomski atašei pri ambasadama Srbije. Tako smo postali verovatno jedina evropska zemlja koja ima trostruke troškove za održavanje ovih paralelnih sistema (konzulati, komorski sistem, ekonomske diplomate) u inostranstvu. Pritom, javnosti ni poslovnoj zajednici u Srbiji koju ovi brojni „emisari“ predstavljaju, nije poznato da li ovi različiti predstavnici jedne iste zemlje imaju ikakvu razmenu informacije među sobom.

Prilikom postavke ovakvog sistema predstavljanja srpske privrede nameće se pitanje zašto za takav posao već nisu bile određene osobe u okviru naših postojećih diplomatskih predstavništava u tim zemljama (ekonomski atašei, što je u diplomatiji uobičajena praksa). Zašto su ovi pojedinci od početka dobili mogućnost da deluju kao “slobodni strelci”, van diplomatskih predstavništava a da samo formalno podnose izveštaje našim ambasadorima? Takođe, zašto su ovi izaslanici poslati u one gradove gde je već postojalo predstavništvo Privredne komore Srbije? Na primer, u Nemačku (u kojoj PKS u Frankfurtu na Majni već duži niz godina ima zvaničnog predstavnika i jednog nezvaničnog u Minhenu) poslata su čak trojica (Berlin, Štutgart i Minhen), a da nikome nije poznat njihov dosadašnji učinak.

Takođe je interesantno da niko od “odabranih” nije bio u kontaktu ili komunikaciji sa zvaničnim inostranim privrednim predstavništvima u Srbiji, iako su od njih mogli da dobiju značajne informacije o mogućnostima unapređivanja njihovih aktivnosti u misiji promocije srpske privrede.

Troškovi ogromni, a rezultati nepoznati

Mreža za poslovnu podršku je iz nezavničnih, ali proverenih izvora, došla do podataka da su mesečni troškovi zarada, iznajmljivanja stanova i kuća za boravak „ekonomskih diplomata“, preseljenja u inostranstvo, rentiranje vozila, reprezentaciju, itd. preko 210 000 EUR, a istovremeno javnosti u našoj zemlji je nepoznato koliko su stranih kompanija ovi „emisari“ od 2010. godine do danas doveli u Srbiji i kojim sve domaćim preduzećima su pomogli da plasiraju robu i usluge u zemlje gde su poslati. Takođe nije poznato koliko su stručnih i bilateralnih konferencija i okruglih stolova organizovali, koliko su srpskih i inostranih kompanija direktno povezali, itd.

Početkom 2013. godine sedmorica ovih izaslanika su zbog izostanka rezulata povučena a da verovatno niko nije snosio odgovornost zbog njihovog pogrešnog izbora i minusa u budžetu od preko 1,5 miliona EUR, koliko je koštao njihov boravak van Srbije za 30 i više meseci.

Dubinskom analizom podataka o kretanju izvoza roba i usluga u inostranstvo u 2013. godini 65,2% ukupnog izvoza iz Srbije ostvarile su kompanije čiji su osnivači strani investitori, a 34,8% kompanije sa većinskim domaćim kapitalom. To znači da je izvoz preduzeća sa većinskom domaćim kapitalom u 2011. godini bio oko 3,91 milijarde dolara. Kada se ista analiza izvrši za 2013. godinu procenat učešća inostranih kompanija u srpskom izvozu dostiže 73,6%, dok udeo domaćih izvoznika pada na 26,4%, što je oko 3,86 milijarde dolara. Dakle, iako su poreski obveznici u Srbiji u tom periodu finansirali boravak 28 ekonomskih diplomata u inostranstvu, domaće kompanije kojima su oni trebali da pomognu u izlazu na nova tržišta, imale su manje prihode od ukupnog izvoza roba i usluga.

Da je kojim slučajem Vlada Republike Srbije godišnje odvajala 2,5 miliona EUR za specijalizovane agencije koje se bave poslovnim povezivanjem, marketingom i lobiranjem u zemljama u koje su poslati ekonomski izaslanici, sa zadatkom da pomognu srpskim kompanijama u ulasku na tržišta tih zemalja, svakako bi učinak bio znatno veći, jer se ovim agencijama uglavnom plaća po obavljenom poslu, dakle, onda kada se ostvari neki rezultat.

Vreme je za transparentnost

Beogradska Politika je 10. septembra 2014. javno objavila zarade svih aktuelnih ambasadora Republike Srbije u svetu. Isto tako, javnost ima pravo da zna koliko su “ekonomske diplomate”, od trenutka raspisivanja konkursa za njihova radna mesta do danas, koštale srpski budžet (kolike su plate svakog od njih sa pripadajućim dodacima, koliko je plaćeno za njihov dosadašnji boravak, kompletnu logistiku i pokrivanje troškova).

Dok javno najavljene široke mere štednje najviše pogađaju najsiromašnije slojeve društva, a pogotovu male privrednike koji se bore da održe nivo prometa i opstanu, vreme je da i sistem organizovane podrške izvozu iz Srbije bude najracionalnije moguće uređen, a njegovi rezultati dostupni širokoj javnosti.

Tim Mreže za poslovnu podršku (BSN)